Ko je bio Ebu Hurejre r.a.

Autor: Dr. Fuad Sedić

Ebu Hurejrino (21. p.h. – 59. g.h., tj. 602-679. h.g.)[i] ime je Abdrurrahman ibn Sahr Ed-Devsi. Poznat je po nadimku Ebu Hurejre, što znači vlasnik (otac) mačkice i tako ga je nazvao Poslanik, s.a.v.s., zbog mačkice koju je nosio sa sobom. To je ashab koji je bio porijeklom iz Jemena. Odrastao je kao jetim a hidžru u Medinu je učinio kao miskin/siromah. Stigao je u Medinu kada je Muhammed, s.a.v.s., osvojio Hajber, sedme godine po Hidžri.

Ebu Hurejre, r.a., kaže: „Stigao sam u Medinu a Poslanik, s.a.v.s, je bio na Hajberu. Klanjao sam sabah namaz za njegovim zamjenikom Siba’om ibn Urvetom pa je na prvom rekatu učio suru Merjem a na drugom suru Vejlun lilmutaffifin (Teško onima koji pri mjerenju zakidaju). U sebi sam rekao teško mom ocu. Mnogo je ljudi u mom selu koji su varali prilikom vaganja.“[ii]

Od tada pa sve do Poslanikove, s.a.v.s., smrti cijelo vrijeme je Ebu Hurejre proveo skupa sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., što je rezultiralo velikim brojem hadisa koje je od njega prenio. To je cifra od preko pet hiljada hadisa. Inače je stanovao u Poslanikovoj džamiji, tako da je uvijek bio u toku šta se događa u blizini Poslanika. Uz ovo što je napomenuto on kaže: „Moja braća Ensarije su bili zauzeti obrađivanjem zemlje a moja braća muhadžiri su bili zauzeti trgovinom a ja sam uvijek bio iz Poslanika, s.a.v.s., i gladan i žedan. Prisustvovao sam kada su drugi bili odsutni i zapamtio sam ono što su drugi zaboravili.“ Također, ga je Poslanik, s.a.v.s., počastio dovom koja je ukabul/primljena a to je da mu Allah, dž.š., podari znanje koje neće nikada zaboraviti. Evo predaje koja to pojašnjava. Zejd ibn Sabit, r.a., je jednom prilikom upitan o nečem pa je rekao: -Idi Ebu Hurejri pa neka ti on na to odgovori. Zaista smo jedne prilike u džamiji sjedili Ebu Hurejre, ja i još jedan čovjek i učili dove. Tada dođe Poslanik, s.a.v.s., i reče nam da učimo dove a on će aminovati. Zajd reče: -Pa smo ja i moj drug učili dovu i Poslanik, s.a.v.s., je aminovao. Nakon toga je Ebu Hurejre, r.a., rekao ovako: -Allahu moj, ja od tebe tražim isto ono što su tražila dvojica mojih drugova, i tražim od Tebe znanje koje se ne zaboravlja! Poslanik, s.a.v.s., je na to rekao: amin. Zejd reče: -Tada smo i nas dvojica rekli: -I mi od Allaha tražimo znanje koje se ne zaboravlja, a Poslanik, s.a.v.s., nam reče: – U tome vas je pretekao mladić iz plemena Devs.“[iii]

Njegovu nadarenost u pamćenju hadisa su posvjedočili mnogi ashabi i priznati tabi’ini. Od njega je hadise prenijelo više od osam stotina osoba. Čak u jednoj predajo stoji da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Ebu Hurejre je velika posuda znanja.“[iv]

Ebu Hurejrino dobročinstvo prema majci

Prenosi se da Ebu Hurejre, r.a., nije nikada izišao iz svoje kuće a da nije majku posebno poselamio i zahvalio joj se na brizi oko njega kada je bio malen. Također bi ga ona svakodnevno popratila lijepom roditeljskom dovom i blagoslovom

Jednom prilikom je Ebu Hurejre, r.a., skupa sa ostalim siromašnim stanovnicima sofe došao kod Poslanika, s.a.v.s., a nije ih natjeralo ništa drugo osim glad. On im je iznio jedan sahan sa datulama i dao svakom čovjeku po dvije datule, rekavši: -Stavite u usta ove dvije datule i to zalijevajte vodom i to će vam biti dovoljno za ovaj dan. Ebu Hurejre, r.a., je jednu datulu pojeo a drugu ostavio, pa ga Poslanik, s.a.v.s., upita: -O Ebu Hurejre, zašto si ostavio tu datulu? On mu reče da je to ostavio za svoju majku, a Poslanik, s.a.v.s., mu reče: -Pojedi je a za tvoju majku ću ti dati druge dvije datule.

Ebu Hurejre, r.a., je rekao: Tako mi Allaha, ko god od muslimana čuje za mene, zavoli me. Evo kako se to pojašnjava: Njegova majka ostala nevjernica nakon što je Ebu Hurejre, r.a., primio islam. On ju je uporno pozivao u islam ali je ona odbijala da uđe u novu vjeru. Dok ju je on uporno pozivao, ona mu je jednom prilikom rekla nešto ružno o Poslaniku, s.a.v.s., što ga je mnogo ražalostilo, te je on došao Poslaniku, s.a.v.s., plačući. Tada je zamolio Poslanika, s.a.v.s., da moli Allaha, dž.š., da je uputi na Pravi put, što je Poslanik, s.a.v.s., i učinio. Dova Poslanika, s.a.v.s., je bila primljena. Kada je Ebu Hurejre, r.a., otišao kući našao ju je da se već okupala i izgovorila Šehadet. Tada se Ebu Hurejre, r.a., vratio Poslaniku, s.a.v.s., plačući od dragosti i zatražio je od Poslanika, s.a.v.s., da zamoli Allaha, dž.š., da njega i njegovu majku učini omiljenim kod vjernika. Poslanik, s.a.v.s., zamoli Allaha ovim riječima: -Allahu naš, učini ovog svog malog roba i njegovu majku omiljenim kod vjernika i učini da vjernici također postanu dragi njima.[v]

Zijad ibn Mina je rekao: „Nakon Osmanove, r.a., smrti u Medini su fetve izdavali Ibn Abbas, Ibn Omer, Ebu Seid, Ebu Hurejre, Džabir i njima slični i oni su prenosili hadise od Poslanika, s.a.v.s., sve do njihove smrti.“

Koliko je Ebu Hurejre, r.a., bio privržen ibadetu govori slijedeća izreka Ebu Osmana En-Nehdija koji kaže: „Bio sam u gostima kod Ebu Hurejre, r.a., jednu sedmicu dana, pa sam zapazio da su on, njegova žena i njegov sluga podijelili noć u tri dijela, prvo bi neko od njih klanjao noćni namaz pa bi probudio slijedećeg a ovaj slijedećeg.“ Također se prenosi da je Ebu Hurejre, r.a., postio od svakog mjeseca tri dana. Prenosi se da je imao neko uže sa hiljadu čvorova i ne bi zaspao dok na sve to ne bi zikir učinio.

Koliko je Ebu Hurejre, r,a., volio Poslanika, s.a.v.s., govori ova predaja. Neki čovjek je ušao u Medinsku džamiju nakon Poslanikove, s.a.v.s., smrti, pa je zatekao Ebu Hurejru, r.a., kako držio halku hadisa. Počeo je da citira govoreći: -Pričao mi je moj dragi prijatelj Ebul-Kasim…zatim je zastao i zaplakao. Nakon toga je ponovo pokušao da ispriča hadis, te reče: -Pričao mi je moj dragi prijatelj Ebul-Kasim…zatim je zastao i zaplakao. Nakon toga je izišao iz džamije ne mogavši da ispriča hadis iz žalosti za Poslanikom, s.a.v.s.

Kada bi pored Ebu Hurejre, r.a., bila pronešena dženaza on bio rekao: „Ovaj ode ujutro a mi ćemo prednoć, ili ovaj ode prednoć a mi ćemo sutra.“

Za vrijeme Omerove, r.a., vladavine Ebu Hurejre, r.a., je bio namjesnik u Bahrejnu. Iz svoje skromnosti, jednom prilikom dok je bio namjesnik nosio je na leđima naramak drva i govorio je: Smaknite se s puta da prođe vaš emir!

Kada bi Ebu Hurejri, r.a., neko od ljudi bio naporan on bio učio ovu dovu: Allahu moj oprosti mu grijehe i udalji ga od mene!

Kasnije se nastanio u Medini gdje je i umro. Kada je bio bolesta obišao ga je Mervan i zamolio je Allaha da ga izliječi, a Ebu Hurejre, r.a., reče: „Allahu moj, ja sam poželio susret s Tobom pa poželi i Ti susret sa mnom! Mervan nije stigao ni do čaršije a Ebu Hurejre, r.a., je već bio izdahnuo. Dženazu mu je klanjao Velid ibn Utbe nakon ikindije namaza i zakopan je u medinskom mezarju El-Beki‘.

Kada je umro Ebu Hurejre, r.a., Abdullah ibn Omer, r.a., mu je mnogo predavao rahmet i činio istigfar za njega, govoreći: „On je bio od onih koji su muslimanima sačuvali Poslanikov, s.a.v.s., hadis.“

[i] Ebu Hurejre, r.a., je rođen 21. godine prije Hidžre a umro je 59. godine po Hidžri, što odgovara da je rođen 602. a umro 679. godine po miladu. El-E’alam od Ziriklija, 3/308 i Sijer e’alamin-nubela‘, 2/578.

[ii] Sijer e’alamin-nubela‘, 2/588.

[iii] Hakim u Mustedreku, 3/508. i Sijer e’alamin-nubela‘, 2/578.

[iv] Hakim u Mustedreku, sa slabim senedom.

[v] Sijer e’alamin-nubela‘, 2/593.

Nazad

Iskoristite priliku i uplatom vaše donacije postanite vakif nove BKC džamije u Frankfurtu.

Za više informacije posjetite našu webstranicu za donacije